SUNČANOM STRANOM

Najbolja glazba za svako uho

Gregorijanski korali opuštaju, barokna glazba potiče na učenje, Mozart jača koncentraciju, impresionističke skladbe osnažuju maštu. Ipak, ima nešto što uši vole više od svega toga zajedno.

Odradili smo jubilarni, prvi sastanak ST grupe za uživanciju i podršku. Bilo je slatko i inspirativno, a najzabavnije je bilo tračati. Opako smo olajavali jednog po jednog, oštro spominjući vrline i kvalitete. Vježba nije bila baš jednostavna - čini se da je komplimente lakše davati nego primati.

Krenemo tako zabijati dobar trač u leđa, a ja se uhvatim čokoladiranih keksa da prikrijem zijevanje. Mislim si, ovo će biti dosadno. Hvaliti jedne druge na sva usta, ma hajde!

- Izgleda mi kao da izvrsno poha žablje batake. -
- Čula sam da od lego-kockica zna složiti Drakulu u prirodnoj veličini. -
- Totalna je srećkovićka. Kruh joj nikad ne padne na namazanu stranu. -

Čestili smo se komplimentima - i nije bilo dosadno. "Od poljupca dijete raste, od batina se smanjuje", veli stara poslovica. A mi, takozvani odrasli? Čekam na red u pošti, kad zagrmi: "Kozo glupa nepismena, još jednom da nađem registrator pod krivim slovom, tresnut ću te nogom u guzicu." Sumnjam da je dernjava nesretnici pomogla da se bolje koncentrira na posao.

Nije vojna tajna da se sve postiže brže i efikasnije na lijep način. Dobro, ljubazan pristup nije panaceja. Bukva nikad neće postati hrastovina, ma koliko joj nježno šaputali da želimo hrastove planjke. U trgovini cipela ne prodaju sojino mlijeko, bez obzira pristojno i fino pitali, ili vikali i prijetili policijom. Čemu onda dizati frku i pomesti pod s prodavačicom?

Najšašavije iskustvo radikalne ljubaznosti doživjela sam na faksu. Profesor koji nam je držao dramsko pismo imao je osebujan pristup. Predali bismo mu svoje pisanije, za koje je, ruku na srce, trebalo imati puno živaca da ih se pročita. Kroz koji dan bi nas okupio. - Kolegice, genijalno! Kolega, epohalno! Ingenizono! Bravurozno! Maestralno! Kolosalno! -

U prvi mah smo bili zatravljeni k'o goveda na cesti, obasjana farovima kamiona. Zatim smo pokušavali shvatiti je li čovjek lud - u glasu mu nije bilo ni traga ironije, samo oduševljenje.

Onda smo istraživali postoji li neka suptilna razlika između epohalnog, ingeniznog i kolosalnog. Na kraju smo samo umirali od smijeha. Kad bi došlo vrijeme ispita, svima bi nam podijelio četvorke i petice (da ne bude sumnjivo) i svi zadovoljni.

Kamo sreće da smo drvili po tekstovima i brusili ih. Ne bismo bili prepušteni sami sebi, već bismo naučili zanat. Niti mu se dalo, niti je bio osobito pedagoški nadaren, ali bar se potrudio biti iznimkom i ne ponašati se poput dobrog dijela akademskih veličina koji su prodavali agresivnost, sarkazam i ismijavanje pod najsuvremenije metode motiviranja studenata. Na svoj je način unio živosti u dosadu studiranja. A dramsko pismo? Bože moj, savladali smo ga sami, metodom pokušaja i pogrešaka. 

Držimo li glazbu melemom za dušu, onda je kompliment i lijepa riječ melem za srce. Laka je, bezbolna i ne košta ništa. Šteta što je se ne sjetimo dijeliti češće.

 :-)
Irena 

Komentiraj